Зар заслужни не воде већ друштво?

Политичари немају заслуге као лидери јер не маре за вас и не раде у вашу корист. Чак и када би политичари жељели да унаприједе свијет нико од њих није довољно паметан да то и учини. Политичари каријеристи специјализирају смјешкање и руковање; дволични мешетари моћи који играју у колу са супер богатима док вас држе у мраку. Увијек изнова показују да нити су вољни нити способни да заступају општу вољу народа. Они заступају вољу елите. То није меритократски – то је психопатски.

Хвалевриједна особа је доказала да је способна да користи своју моћ за свачију добробит. Она је талентована, са релевантним вјештинама и потврђеним искуством у рјешавању друштвених проблема. Да ли вам ово личи на политичара? Да ли ваши политичари поштују грађанска и људска права? Да ли ваши политичари извршавају општу вољу народа?

Наша демократија је доживјела тотални неуспјех у бирању заслужних вођа. Људи који воде друштво нису ни приближно заслужни. Обично су то корумпирани правници без корисних вјештина. Када би покушали не би могли да ријеше друштвене проблеме (а не покушавају). Често им нимало није стало за општу добробит и умјесто тога опсједнути су властитим богатством и славом. Ти људи немају заслуге. Свргните их. Доведите заслужне.

Шта ако немам заслуга? Да ли ћу бити избачен из политике?

Ако не знаш возити, да ли би сјео за волан школског аутобуса? Наравно не – добра си особа која има савјест. Прије него што би прихватио ту одговорност научио би да возиш од најсигурнијих возача које можеш наћи, јер не желиш да убијеш дјецу!

У Меритократији, они без заслуга имаће једнак приступ најбољем образовању које се може приуштити. Ићи ће у школу, образовати се, и почети да доносе информисане одлуке на изборима. Желиш да гласаш за водећу позицију у одређеној области? Приступи процјени која демонстрира знање, способност или искуство у тој области. Као што не би возио аутобус а да немаш благе везе о томе зашто би желио да људи гласају а да немају појма.

Меритократија дјелује тако да осигура да сви људи које доносе одлуке о управљању разумију изборе које праве. То је једини одговоран начин да се води влада.

Увијек су ме учили да је демократија једини добар политички систем. Зашто ви мислите да не можемо унаприједити демократију?

Историја људског постојања је историја напретка и друштвеног унапређења. Сваки аспект људског живота побољшао се када смо на томе радили укључујући нашу интелигенцију и креативност. Зашто се власт не би поправила? Зашто би се наш управљачки систем зауставио овдје и сад и био заглављен овако заувијек?

Демократија је спремна за унапређење. Меритократија искориштава оно што је човјечанство научило из демократије и ствара нешто боље. Можемо учити из успјеха и падова демократије и искористити то знање да креирамо бољу власт – као што смо унаприједили пријашње облике власти да креирамо демократију. Која год земља пригрли управљачки систем нове генерације водиће сав род у свјетлију будућност. Подржите напредак! Побољшајте власт! Придружите се Меритократској партији!

Зар није неизбјежно да ће супер богати уништити Меритократију као што су уништили демократију?

Кроз дугу историју моћ је преношена са диктатора на народ. Зашто би то сад требало стати? Неколицина кретена ће увијек покушавати да упропасти било који систем, али кроз вријеме системи су се унаприједили и сад имамо мање диктатора који нам уништавају живот. Најсигурнији начин да се моћ одузме лошим типовима је унапређење власти а историја је доказала да паметна власт води ка порасту слободе за свакога. Зар не мислите да би било много теже корумпирати Меритократију? Меритократија је посебно дизајнирана да заустави било коју породицу да оствари моћ у тој мјери да може уништити систем.

Ако желимо бољу власт зашто једноставно не бисмо гласали за боље школство, искрене медије, ефикасније здравство итд?

Ствар је у томе да немамо моћ да гласамо за те ствари. Чак и када би заједница гласала за промјену устава, емисију обвезница, или модификовање буџета школе, грађани немају увид у то како је који амандман написан или како је новац потрошен. Бирамо политичаре да пишу наше законе, управљају буџетима и доносе одлуке. Наши гласови нестају у црној рупи и ништа се не мијења. Увијек изнова демократија води ка најмањи-заједнички-садржалац влади, влади која је или некомпетентна или корумпирана. Како ће некомпетентни или корумпирани људи унаприједити образовање? Ако образовани и алтруисти не преузму владавину, необразовани и похлепни ће држати власт у деструктивној повратној спрези. Необразовани гласачи дају моћ злој власти. Зла власт ствара необразоване гласаче. То је глупократска спирала смрти.

Зашто критички не посматрамо политичаре као што то радимо са контролорима ваздушног саобраћаја? Политичари су одговорни за комплетну нацију, а ипак немамо поступак контроле да се увјеримо да нису крајње некомпетентни или невјероватно глупи. Требамо Меритократију јер Меритократија је систем који проналази, тестира и оспособљава посебне експерте који су заиста способни и вољни да изграде ефективно здравство или зауставе рушилачке ратове или поправе наш школски систем. Док не изаберемо праве лидере никад нећемо ријешити друштвене проблеме. Меритократија је посебно дизајнирана да изабере одговарајуће лидере – најбоље међу нама – оне који су вољни и способни да исправе кључне ствари које сви желимо да буду исправљене.

Зар није Меритократија недемократска?

Демократија је доживјела неуспјех у постизању друштвених циљева које сви желимо. Демократија је унапређење у односу на монархију али модерне демократије сад стагнирају и пријети им колапс. То је суштински владин неуспјех а поједностављена деморатија је главни узрок. Да бисмо ријешили наша друштвена питања морамо погледати изван оквира поједностављених облика власти да бисмо створили нешто моћније и интелигентније. Меритократија користи демократске процесе на бољи начин да би се свеле на минимум велике мане које су откривене у демократским земљама. Емпиријски, коначан резултат демократије је био да оснажи неколико супер богатих породица а нас остале експлоатише.

Систем који је унапријеђен у односу на демократију мораће да буде недемократски. Меритократија поправља грешке у демократији тако што користи оно што је ваљало а одбацује оно што је промашај. Супер богати су спремни да искористе новац и утицај да сломе власт – Меритократија је осмишљена тако да то спријечи. Меритократија ствара веће слободе, осигурава једнаке шансе, постиже једнаку заступљеност и испоручује предности цивилизације свакој особи. Демократија то није постигла и никад неће.

Зар власт не погоршава увијек ствари?

Слободе које тренутно уживамо доступне су јер су добри људи устали и створили боље власти. Средњевјековна власт није пружала никакве слободе; већина нас смо били робови феудалистима. Унапређењем тих ужасних владавина повећали смо слободе и сад имамо боље животе. Увијек изнова историја показује да побољшавање власти побољшава наше живљење.

Лоша власт је то што је пријетња, а демократија се показала као лоше управљање. Меритократија је посебно осмишљена да унаприједи демократију. Интелигентно формирана интелигентна власт ће унаприједити друштво, а зар не мислите да је Меритократија интелигентан облик власти? Меритократија преузима оно што је ваљало а одбацује оно што није ваљало, а што за резултат има већи просперитет, слободу, могућности, здравље и образовање. Укратко, Меритократија је провјерен и тестиран начин за креирање добре власти. Меритократија чини вашу власт бољом.

Зар не би ослобођење од било какве власти ријешило наше проблеме?

Без власти постоји само један закон: Закон џунгле. Закон џунгле каже да јаки добијају све а да су слаби поробљени. Закон џунгле је крај цивилизације – то је недостатак цивилизације. „Без власти“ значи да сиромашни заиста имају мање од ничега. Ратне вође са бандама злостављача и психопате проводиће све своје вријеме поробљавајући нас. Нико не профитира када је цивилизација уништена. Уништавање власти није одговор.

Умјесто да уништимо власт помозимо да се поправи. Меритократија је посебно дизајнирана да унаприједи нашу власт. Она онеспособљава злостављаче и психопате. Она зауставља деструктивне, међупородичне сукобе. Спречава концентрацију богатства у рукама корумпираних и себичних. Меритократија рјешава питања власти. Ићи ће дугим путем рјешавања наших проблема.

Шта са великим владама? Да ли ће Меритократија да смањи владу?

Ниједан систем није тако једноставан да „смањење власти“ аутоматски рјешава друштвена питања. Уређивање власти захтјева интелигенцију и вјештину, које се постижу искључиво кроз улагање напора, мисао и експериментисање. Меритократија је развијена од стране неких од најпаметнијих људи нашег друштва, као реално рјешење које ће заиста побољшати наше животе. Она је смислена, логична и предлаже специфичан план. „Смањење власти“ није ништа друго него слоган.

Људи које желе да смање власт никад не дају објашњење на који начин ће то да унаприједи ваш живот. Они на јефтину фору захтјевају ваше повјерење. Кад њихове политике доживе пропаст, кажу вам да причекате. Кажу вам да отпуштање радника, рецесије, депресије и сиромаштво треба пасивно издржати. Не брините, судбина ће на крају да проради! У међувремену, ваша породица гладује, а држава пропада. Не вјерујте слијепо у њихове заваравајуће бесмислице. Такође не чекајте ни судбину. Нема потребе. Меритократија не захтјева вјеру, свако то може да разумије. Разумна је и концептуално једноставна. То је доказан систем који функционише и који је већ развијен. Зашто не вратити разум у дискусију? Придружите се Меритократској партији!

Зар није природно да дјеца наслиједе богатство? Како иједан „систем“ може зауставити природно понашање?

Сврха сваког друштвеног система је да преобрати природно деструктивно понашање у вјештачко продуктивно понашање. Како било коме помаже то што се породице непрестано боре једне против других умјесто да сарађују? Такмичење је једино конструктивно ако се резултат ресетује на 0-0 након утакмице. Када једна група породица консолидује богатство и моћ а да никад није ресетовала, она доминира друштвом а остатак нас губи слободу. Као што у спорту креирамо фер правила да бисмо заштитили забаву у игри, хајдемо изградити фер правила у друштву да бисмо се заштитили од покварене моћи непотизма. Хајдемо утврдити правило да богатим породицама није дозвољено да посједују деструктивну моћ. Порез на милионерско насљеђе штити вашу дјецу од окрутних аристократа.

Шта ако пребацим свој посао на сина кога сам од рођења подучавао да га води?

Какав систем бисте осмислили да пронађете најзаслужнијег извршног директора да вас замијени? Зашто не бисмо имали друштво у којем је сваки положај моћи попуњен особом која највише одговара. Ако је ваш син назаслужнији, допустите да га Меритократски систем изабере за тај посао. Али зар та улога не би требала припасти било коме ко се докаже? Не правите размажено дериште од свог сина тако што му дајете награде које није заслужио.

Када је свако процијењен на основу заслуга а не на основу родбинских веза, сви профитирамо. Нећемо дати привилегије својој дјеци, али неће ни друге породице. Меритократски систем који дизајнирате за бирање заслужних вођа требате примијенити једнако на све, укључујући своју дјецу. Свака друга политика води ка деструктивној спирали конфликта – породичном сукобу који уназађује нашу врсту.

Зар неће бескрупулозни родитељи једноставно поклонити дјеци своје богатство прије смрти, избјегавајући Порез на милионерско насљеђе? Како ће се Меритократија носити са легалним рупама у закону?

Рупе у закону се могу зачепити. Требао би да буде криминал да једна породица акумулира опасне количине моћи и новца јер се те залихе користе као оружје и пријете слободи и просперитету свих осталих. Меритократија ће имати законе, оперативне групе и регулаторна тијела који ће се бавити рупама у закону. Ова техничка питања политике су рјешиви изазови. Супер богатима је данас лако да избјегну порезе јер демократија ради за њих – не нас. Демократија је та која је дозволила тим рупама у закону да зјапе отворене. Меритократија ће затворити било коју рупу која дозвољава стварање династија. Закони ће бити донесени да поставе лимите на количину власништва које се може пренијети на дјецу. Изабрани ће да буду заслужни људи који ће да нањуше фиктивне фирме и открију корумпиране породице које желе да успоставе богате династије. Рупе у закону су отрцани проблеми са мноштвом утврђених рјешења. Меритократске компетентне вође биће способне и мотивиране да зачепе рупе у закону за избјегавање пореза.

Зар превенција насљеђа неће подривати људску радну етику када родитељи не буду више у могућности да штеде за своју дјецу?

Опасност да ће ваша дјеца бити угрожена може да вас мотивише за рад, али ова врста деструктивног такмичења међу породицама држи нас све фокусиранима на акумулацију када бисмо се радије фокусирали на усавршавање онога што нам је страст. Многи од нас желе да буду самостални, креативни, надахнути, ангажовани и компетентни, осјећамо највећу радост када доприносимо и породици и заједници. Умјесто стварања међупородичне опасности да мотивише рад, Меритократија откључава далеко моћнији извор енергије: страст према вјештини.

Умјесто слијевања богатства вашој дјеци као заштита од економске експлоатације, зашто им не приуштити бољи свијет? Зашто им не приуштити свијет у коме ниједна породица уопште не брине о глади или бескућништву? Меритократија ставља тачку на опасност од аристократских династија. Меритократија ставља сваког у исту кожу. Са Меритократијом свако ће имати шансу да остави траг у свијету а то води ка жестокој мотивацији.

Зар неће Порез на милионерско насљеђе нарушити права милионера да раде шта хоће са својим богатством?

Права слобода је када свако дијете добије шансу да развије своје таленте, када свака болесна особа има приступ здравственој заштити и када свака породица има кров над главом. Да ли искрено мислите да је најважнија слобода управо сад слобода за милионере да расипају около своје богатство? А колико бисмо требали да будемо забринути за слободу милионера да злостављају запослене и подмићују политичаре? Имати слободу гажења невиних људи могла би да буде једна врста перверзне слободе, али шта је са слободом ниже класе? Шта је са слободом сиромашне дјеце рођене у америчком гету или са слободом отпуштених радника који су замијењени кинеским робовима? Шта је са слободом тих Кинеза који раде за скоро никакву зараду? Намјештања тржишта, куповање робова као радне снаге, продавање магле, избјегавање казне за убиство – то нису легитимне слободе! Слобода не значи допуштање милионерима да раде шта хоће!

Скандирање „Веће слободе за милионере!“ док дјеца буквално умиру од потхрањености је тотално неморално. Брините за квалитет живота Доналда Трампа кад нјујоршки ментални болесници не буду живјели на улицама. Како било кога могу да занимају рафинисане слободе Голдман Саксових руководилаца када је њихова милионерска слобода искориштена за изазвану глад 1990. године због коцкања са цијеном хране? У каквом моралном универзуму неко мора живјети да би кључно питање слободе била слобода за Голдман Саксове извршиоце да изгладњују народ? Каква особа се фокусира на слободу милионера док третира недостатак слободе за мртве и гладне као безначајност? Како би икад слобода милионера била значајно питање? Какве год политике наше друштво имплементирало да ријеши друштвене проблеме, ми морамо узети у обзир свачију добробит као једнако важну. Пошто милионери имају нула стварних проблема у овом свијету, њихова добробит није на дневном реду.

Зар неће Меритократе једноставно злоупотријебити своју моћ и превеслати остатак друштва на начин на који то сад раде политичари и извршни директори?

Ако одређени стручњак искористи свој положај, други људи из тог подручја аутоматски ће то видјети јер су способни да укажу на разлику између добре и лоше идеје. Економиста који тврди да помаже економији, док у ствари само помаже својим пајташима, превариће јавност, али не може преварити све економисте у земљи. Људи одговорни за бирање економског лидерства биће квалификовани да прозру лажи које служе својој сврси. Изабрани вођа који покушава да протури покварене политике биће брзо препознат и уклоњен. Он ће да буде откривен као незаслужан и ниједан стручњак му никада више неће вјеровати. Стручњаци не маре за говоре или слогане и не могу бити тако лако преварени.

Не може ли медијска пропаганда једноставно преварити људе да мисле како неко има заслуге, а он у ствари нема?

Заслужна особа је изабрана од стране оних који су квалификовани да процијене заслугу за ту одређену позицију моћи. Највише информисани људи, који доносе кључне одлуке, неће бити заинтересовани за медијска извјештавања. Стручњаци из одређене области су далеко боље информисани него што би медији могли икад да се надају. Можете ли да замислите Била О`Рајлија како покушава да каже фармацеутима који лијек да пропишу? Исмијан би био до лудила.

У демократији, медијска пропаганда је веома опасна; чини да блесави људи заступају чврсте ставове о питањима о којима немају благе везе. Али када се успостави бирачко тијело од високо информисаних специјалиста, нема више пријетње да ће пропаганда одређивати политику. У Меритократији, медијска машина испирања мозга потпуно је разоружана од стране колективног утицаја квалификованих стручњака.

Ако се људи не буду плашили да ће запасти у биједу, шта ће их спријечити да се не улијене и пусте да економија испашта?

Истраживање је показало да су радници којима пријети опасност од сиромаштва мање креативни, мање ангажовани и да постижу лошије резултате. Можете да имате робове који једва састављају крај с крајем од плате до плате или можете да имате здраве запослене који урањају у инспирацију, који су креативни и теже ка савршенству, с циљем да оставе траг у свијету. За које мислите да ће за резултат имати бољу економију? Најпродуктивнији чланови нашег друштва не осјећају пријетњу сиромаштва и не подлијежите лажима да сиромаштво помаже продуктивност. Робови обављају неинспиративан рад лошег квалитета. Ниједан послодавац не би никад требао да буде под притиском да користи робовску радну снагу.

Већина нас је највише мотивисана када имамо шансу да развијемо наше таленте, будемо креативни и допринесемо свијету. Прави злочин је да милиони нас раде безнадежно велику количину посла без икакве шансе да покажемо своје таленте. Када висококвалитетно образовање буде доступно за свакога, плима талената ће преплавити економију, док ће депресивни и докони почети да откривају огромне резервоаре потенцијала. Клинци из гета и срушених домова добиће квалитетну исхрану, најбољу медицинску његу и најквалитетније образовање.

Меритократски образовни систем је посебно осмишљен да свима нама помогне да остваримо наше навеће страсти. Протраћени потенцијал потлачених биће ослобођен, а наша будућност из Звјезданих стаза ће бити на видику. Направићемо највећи економски бум у историји.

Како се Меритократија разликује од свих других утопијских шема које су биле опасне и штетне?

Шарлатани користе утопијска обећања да заварају људе. Али Меритократија није утопијска визија; то је потпуно једноставан, савршено разуман систем утемељен на испробаним и тестираним принципима. То нису пусте жеље; овдје је и сад. Меритократија је фокусирана на стварне проблеме које данас имамо и прецизно описује које кораке је потребно подузети да би се проблеми ријешили. Меритократија је логична и практична; не изискује вјеру.

Не подлијежите рјешењима базираним на фантазији. Користите главу, уложите труд, размислите о свему и постављајте питања. Одбијте сваки приједлог који нема логичког смисла. Одбијте свакога ко вам каже да ће свијет да буде спасен покоравањем, љубављу, пасивношћу или вјером. Те фантазије немају смисла; оне неће ријешити друштвена питања. Меритократија има савршеног смисла – свако је може разумјети и свако може видјети да функционише.

Не мислите ли да су иноватори као што су Хенри Форд, Стив Џобс и Томас Едисон зарадили своје богатство?

Зарадили су своје богатство али онда су умрли. Њихова дјеца нису зарадила ништа. Да ли је исправно да, ако милионер умре, његово богатство би требало да се користи у сврху поробљавања свих нас? Дјеца повјерилачког фонда чувају своје ризнице подмићивањем политичара, искориштавањем пореских рупа у закону и подривањем шанси за све остале. Они чак не иду ни у затвор када почине кривично дјело. Порез на милионерско насљеђе ставља тачку на богатство династија и елиминише пријетњу стварања новог племства. У Меритократији, они који највише допринесу добиће највеће награде. Дјеца оних који много допринесу имаће исте могућности као сви остали. Неће им бити допуштено да користе незарађено богатство као оружје. Неће добити картицу „бесплатан излазак из затвора“.

Зар Меритократија не претпоставља да многи људи посједују „праву ствар“ да би били вође?

Право лидерство не долази из тога што је неко рођен са сребрном кашиком у устима. Не постаје се прави вођа када његов тата потегне неке везе и углави га на неки лак посао на врху организационе љествице. Колико сте упознали стварно компетентних аристократских плејбоја? Ти принчеви немају појма и не посједују стварну лидерску способност. Привилигован син извршног директора није заслужио своју канцеларију и не припада ту – без обзира шта његово одијело од 10 000 долара поручује.

Престаните обожавати те пријатељске, добро обучене, лијепо његоване, празне љуштуре. Све што привилеговани имају је илузија. Више лидерског потенцијала има међу сиромашнима него што ће икад бити међу топ 1%. Сиромашни и средња класа су искусили стварне тегобе и изазове. Плавој крви, која је преплавила више рангове корпорација и власти, све је поклоњено – није им потребан рад.

Меритократија је посебно дизајнирана да промовише оне који имају стварне способности, а не оне са богатим родитељима. Јавност ће угледати кукољ у житу тренутних лидера када се успостави Меритократија, а ти лажни лидери биће засјенути огромним умијећем и истрајношћу заслужних.

Зар није технологија и комплексност живота дио проблема? Како ће нас Меритократија вратити нашим корјенима умјесто затрпавања техно-лудилом?

Техно-лудило је облик конзумеризма, гдје маркетиншки одјели троше милионе да би вас увјерили да будете опсједнути куповином. Техно-лудило је техно-злоупотреба, слично злоупотреби дрога. Ако се технологија злоупотребљава то постаје крајње нехумано и отуђујуће. Најбољи инжињери свијета сад проводе своје животе радећи тривијалне ствари као што је одржавање Farmville-a. То је ужасно трошење талента и срамота за наш род. Меритократија ће промијенити економске подстицаје тако да ће талентовани инжињери радити на унапређењу свијета умјесто да извлаче пар долара од доконих веб сурфера. Меритократија је рјешење за техно-лудило јер преусмјерава технологе према стварним друштвеним проблемима. Шта кад би сви научници који праве бомбе за војску почели да раде на заустављању уништења животне средине? Меритократија је за то способна. Ако се технологија буде интелигентно користистила то ће унаприједити оно најбоље у човјечанству; постаће вектор ослобођења људског духа.

Неће ли Меритократија претрпјети пораз од силног човјекољубља које моћници пружају?

Типични супербогаташ није заинтересован нити има могућности да помогне становништву и тако и тако. Многи супербогаташи специјализирали су у једној ствари: да учине себе богатијима. Да заиста брину о друштву не би нагомилавали богатство. Не би плаћали политичаре да доносе законе који нама осталима штете. Чак и кад код милионера дође до промјене у његовом срцу под старе дане и одлучи да поклони новац у добротворне сврхе, он нема право умијеће да унаприједи друштво.

Бил Гејтс је читав живот провео учећи како да уништи мале компаније прије него што постану довољно велике да буду конкуренција Microsoft-u. А сад жели да донира оно што је опљачкао. Али је ли квалификован? Не би ли тим најбољих стручњака из области медицине, инжињерства, економије, социологије и психологије правио боље изборе од Виљема Хенрија Гејтса Трећег? Зашто је Билу Гејтсу дата оволика моћ? Јер је био похлепнији од својих супарника? Јер је немилосрдније пунио банковни рачун?

Већина породичних багатстава није зарађена кроз допринос друштву али зар ипак не мислите да је неморално одузети им богатство?

Ако неко напуни ризницу тако што је зезнуо људе, он није ништа зарадио. То је украдено богатство. Његово богатство је нелигитимно и треба да буде враћено жртвама. Већина супербогаташких ризница је нелегитимна и исправно је вратити тај новац људима од којих је отуђен. Робовласничке породице у конфедерацијским државама још увијек просљеђују даље наслијеђено богатство оригинално зарађено радом црних робова. Оно што је неморално је то да те породице није стигла правда. Оно што је морално погрешно је кад те породице плаћају политичарима да доносе законе који чине здравствену заштиту неприуштивом за обесправљене породице. Оно што је неморално је то кад се породична богатства – створена на грбачи робова – користе за поскупљење станарине и избацивање људи на улицу. Очигледно је ко су неморални криминалци. Нема ништа племенито у допуштању супер богатим породицама да гомилају нелегитимно богатство које је отето од поробљених и покорених. Враћање и давање жртвама – обесправљеним породицама – једина је морално прихватљива политика.

Да ли се трговац Голдман Сакса, који се пробио ниоткуд и никад није имао помоћ родитеља, сматра заслужним?

Психопата који зна да лаже, злоставља и вара људе није заслужан ни у ком случају. Он је само олош и криминалац. Унајмљени момци од стране плаве крви немају заслуге; они имају криминалне тенденције. Недостатак савјести није заслуга; то је њена супротност. Вољност да превеслаш своје другаре није заслуга; то је одвратно и неморално. Већина нас нема жељу да заврне своју заједницу, али из неког разлога положаје моћи у нашем друштву држе лажови и лопови који константно заврћу људе.

Никад не падајте на то да најпохлепнији људи имају највеће заслуге. Злостављач из школског дворишта вам може отети новац али је ли га он зарадио? Лоповлук није заслуга. Ралика између паразита и искрене особе је у томе да паразит увијек узима а не даје заузврат. Искрена особа је срећна кад помогне, а паразит не помаже никад. Паразит искориштава људе и према томе његово богатство је нелигитимно. Његови “клијенти” би се у ствари требали звати “жртве”. Инвестицијски савјетници Голдман Сакса кажу клијентима да купе дионице на које се Голдман Сакс тајно кладио да ће пасти. Меритократија одузима моћ тим психопатама. Особа прожета похлепом не може никад бити заслужна и за њу нема мјеста на било којем положају моћи.

Зар демократија не користи мудрост масе да органски изабере најбоље вође?

“Мудрост масе” је самој себи одузела вриједност. Мудрост маса нам је нанизала неуспјех за неуспјехом, било да је то стампедо људи на Црни петак, давање продавцу магле кодове за лансирање нуклеарки, или секташко групно мишљење кад чопор људи слијепо иде једни за другима с литице.

Јавност је вођена таблоидским репортажама и професионалним лажовима. Немогућа обећања и кицошки стил је све што је потребно умилном спасиоцу да зачара јавност. Колективни IQ долија када моћни вођа ласка масама. То није начин да се донесу важне одлуке.

Мудрост масе је поремећена. Демократија је доказала да нам мудрост маса даје празне љуштуре за лидере – људе који су специјализирали руковање. То уопште није мудрост, то је само владавина банде.

Зар нису економисти изазвали финансијску кризу 2008? Хоће ли Меритократија само предати земљу у руке лажних стручњака као што су ти?

Преваранти који су изазвали кризу 2008. године нису заслужни стручњаци; то су били пајташи покварених политичара. У демократији, политичар бира стручњаке за разне улоге у влади, али он није способан да одлучује ко је стручњак, јер је он само необразовани политичар. И тако он бира своје пријатеље – без обзира колико су глупи и похлепни. Коме бисте повјерили да одабере најпаметнијег доктора у земљи? Колективном мишљењу свих квалификованих здравствених професионалаца? Или предсједнику Бушу? Они који се не разумију у здравство не би требали да гласају за вође у здравству, јер нестручњаци нису способни да идентификују ко је квалификован. Меритократија би спријечила кризу 2008. Многи меритократски стручњаци видјели су знакове упозорења, али су били игнорисани од стране корумпираних и глупих политичара.

Ако у Меритократији нећу моћи да гласам за предсједника, која ће бити моја улога у обликовању власти?

Које је ваше подручје стручности? Меритократија вам даје моћ да доносите важне управљачке одлуке тамо гдје се ваше умијеће највише рачуна. Хирурзи ће носити скалпеле, пилоти ће управљати авионима, а ви ћете имати одговорност за вашу специјалност. Меритократија ће вам приуштити најбоље образовање са којим се можете носити, а ви ћете се уздићи до мјеста гдје ће ваш таленат бити вреднован и добро употријебљен. Гласаћете за стручњаке из ваше области који су вас увјерили да су способни и вољни да помогну друштву. Можете да будете изабрани за службу у влади и да имплементирате политику која се заснива на вашем животном дјелу. Меритократија нуди свим заслужним особама да учествују у обликовању власти.

Зар љубав није рјешење? Ако ширимо снагу љубави неће ли то увјерити људе да престану стварати залихе?

Људи теже залихама јер смо забринути за наше породице. Ако не правите залихе неко други хоће, што резултира тим да ваша дјеца буду обесправљена. То је легитиман страх у друштву који даје могућност да једна породица доминира осталим. Одговор је спречавање било које породице да добије превелику моћ. Ако ваша власт спријечи породице да консолидују деструктивну моћ, осјећаћете се сигурније у вези будућности вашег дјетета. Када Меритократија спријечи ризик да ваше дијете буде економски искориштавано, моћи ћете да се опустите и фокусирате на службу у заједници, ширење љубави и стварање прелијепе земље коју ће наслиједити наредна генерација. Љубав може процвјетати само онда кад се злоупотреба не толерише.

Какав тип друшва желите? Лежерну заједницу гдје породице раде за заједничко добро, сигурни да ће њихова дјеца увијек имати довољно? Или паклену економску хијерархију гдје су сви непрестано параноични, а психопатске породице теже ка неорганиченом богатству које користе као оружје? Меритократија прекида тај породични сукоб. Елиминише пријетњу коју нагомилано богатство представља вашој дјеци. Када друге породице не буду више пријетња вашој дјеци, нећете бринути за стварање залиха. Сви ћемо бити довољно сигурни; радићемо сви заједно на стварању будућности из Звјезданих стаза.

Шта је тако лоше у томе да прослиједимо дјеци богатство и везе да бих их заштитили од зла?

Зашто бисте имали потребу да штитите дјецу од плаве крви? Зашто би родитељи прихватили ризик да наша дјеца буду злостављана од стране богатих кретена који воле да расипају около свој новац? Искористимо нашу колективну снагу да заштитимо наше породице од злостављача и психопата. Када наше друштво буде одстранило непотизам, кронизам и привилегије, сва дјеца ће бити на сигурном тлу и у истој кожи – нико неће морати да се узрујава у вези будућности дјетета. Знаћете да ваш син или ћерка имају исте могућности и средства као и друга дјеца: све би требало да буде срећно, креативно, испуњено и просперитетно. Када једнак приступ свим предностима цивилизације буде препознат као људско право, престаћете да бринете о заштити своје дјеце. Све основне животне потребе биће доступне свима, а никоме недоступне. Меритократија отклања пријетњу злостављачких династија. Меритократија пружа свима све оно што је потребно за успјех. Меритократија је најбољи начин да заштитите своју дјецу. Пружите им бољи свијет.

Зар давање бесплатног стана, образовања и здравствене заштите људима није комунизам?

Комунисти су такође носили шешире, јели кобасице и користили прибор за јело. Зар то не чини шешире, кобасице и прибор коминистичким? Да ли сте знали да је Хитлер пио чај? Можда бисте требали узвикнути Зиг Хајл сваки пут када узмете гутљај, јер испијање чаја вас очигледно чини нацистом.

Није ли држава неспособна? Како неспособна држава може помоћи појединцима да остваре позитивну слободу?

Држава је неспособна јер демократијa ставља моћ у руке идиотима и пајташима. Наш политички врх је неповратно корумпиран. Меритократија истог тренутка рјешава проблем компетенције тако што вас позива да гласате у оквиру вашег подручја стручности и тражи да се повучете из гласања o питањима о којима не знате ништа. Неспособност државе је директно проузрокована неуспјехом демократије. Позитивна слобода ће се постићи кроз компетентну Меритократску државу, сачињену од најбољих умова које човјечанство може да понуди, а сваки ће радити у властитој струци.

Како ће Меритократска власт претворити послушне овце у оснажене грађане?

Овце могу бити просвијетљене. Меритократија је дизајнирана да пронађе најбоље просвјетитеље у држави и да их задужи да свакој особи пруже обилно образовање. Прворазредно образовање је ослобађајућа сила која води ка просвјетљењу. Ученици ће открити дубоке резервоаре унутрашње снаге и карактера. Умјесто смјештања дјеце за неудобне столове и тјерања да слијепо слушају 6 сати дневно, школе у Меритократији ће их учити да преузму иницијативу, буду креативни, и предлажу нове приступе који проширују основе. Школе ће награђивати и величати креативност и страст, постаће инкубатори радикалних идеја, а најбоље идеје ће праснути кроз школска врата својом бриљантношћу, проширити се кроз друштво и претворити нас у нешто ново и задивљујуће. Никад више дјеца неће марширати затворским блоком на звук звона. Сви знамо да данашње школе више улажу у тренирање послушности него у образовање. Прва акција Меритократске власти биће да просвијетлимо школе.

Шта ако влада само потроши сав приход од Пореза на насљеђе на бесмислене ратове?

Да ли заиста мислите да би Меритократе започеле рат у Ираку? Скоро сваки независни експерт осудио је рат у Ираку прије него што је почео. Постојале су само двије групе образованих које су то жељеле: ратни профитери и израелски лоби. Свака друга информисана или образована група била је против рата. Рат се никад не би десио у Меритократији. То би било незамисливо. У нашој демократији сви експерти били су игнорисани док су ратни профитери узвикивали обмањујуће слогане. Меритократија би у Бијелу кућу смјестила игнорисане екперте, а ратне профитере попут Дика Чејнија смјестила би иза решетака. Придружите се Меритократској партији и увјерите се да ратни профитери неће никад поново послати вашу дјецу да гину за Халибартон.

Не постоји ли опасност да ће раздвајање психолошких типова створити прегршт ехо комора гдје ће људима бити ускраћено вриједно развојно искуство са другим типовима?

Људи ће и даље бити ангажовани и сарађиваће са другим типовима, али ће се то одвијати на много продуктивнији начин. За ефективно учење, људи се морају ослободити иритација и узнемиравања. Када помијешате типове током учења, сви су некако дезорјентисани и растројени. Лоша комуникација је стални извор трења – трошења енергије. То је као да учите рачунске операције док пожарни аларм урличе крај вас. Различити психолошки типови ће и даље да буду у интеракцији, друштвено и професионално, али ће та интеракција да се одвија у далеко продуктивнијим околностима, гдје је различитост предност, а не непријатно одвлачење.

Зар Меритократија не нарушава светињу слободног тржишта?

Не постоји слободно тржиште. Тржишта су потпуно освојена – доминирана картелима једне или друге врсте. Не реците да је тржиште слободно; реците да је намјештено, поробљено, талац. Данашња тржишта нису ништа више од замке за наивчине. Мит слободног тржишта је само други начин за инсајдерске трговце, картеле, олигополе, утицајне мреже и супер богате пајташе да извуку новац од лаковјерних. Корумпирани политичари изабрани путем демократије подржавају многе од тих картела. Други картели основани су наравно због недостатка антимонополских примјена закона – државна грешка.

Економисти користе термин “маркетиншко извртање” да опишу ситуацију у којој тржиште није слободно због тога јер је намјештено, сломљено, окупирано или нарушено. У овом тренутку наша тржишта једва да би могла да буду више “изврнута”. Свако ко каже да бисмо требали да “заштитимо слободно тржиште” мора да упућује на свијет фантазије јер дефинитивно у овом свијету не постоји слободно тржиште. Да ли је тржиште слободно кад корумпирана власт даје астрономске субвенције одређеним пољопривредним корпорацијама? Да ли је тржиште слободно кад шака телефонских компанија купује читаву инфраструктуру у дослуху да повисе цијене?

Слободна тржишта су битна економска оружја, али она једино раде када компетентна власт преузме контролу и кад је способна да спријечи картеле, монополе, олигополе, тајне договоре, концентрацију капитала и инсајдерску трговину. Демократија се никад неће бавити тим питањима. Уништите тржишне манипулаторе – придружите се Меритократској партији! Меритократија ће открити и елиминисати картеле који уништавају тржиште.

Зашто мислите да ће засипање новцем унаприједити образовање?

Истраживање је показало да је учионички систем архаичан; школски систем није успио да се адаптира од индустријске револуције. Експерти у настави су истраживали и развили нове облике учења и демонстрирали су како функционише, али некомпетентни и корумпирани политичари игнорисали су ове супериорне методе.

Меритократска држава не засипа проблем новцем. Прије ће бити да је Меритократска држава сва у проналажењу и ангажовању интелигенције, запошљавању најпаметнијих људи. Меритократски мото је “Не трошите новац на проблем! Користите интелигенцију!” Експериментисање, страст, креативност и најпаметнији експерти на свијету – то су снаге које ће унаприједити образовање. Сам новац никад неће бити довољан. Оно шта ми требамо је искуство и интелигенција наших најбистријих предавача и истраживача – заслужних. Меритократија не чини само средства приступачним, она даје експертима моћ која им је потребна да створе образовни систем сљедеће генерације – онај који ће водити ка нашој будућности Звјезданих стаза.

Неће ли окончање уништавања средине наштетити економији?

Каква врста болесног друштва сматра уништење земље добрим за економију? Можете ли схватити колико је уврнуто наше економско руководство? Економија би требала да се бави генерисањем природног богатства за врсте, а као врстама наше највриједније богатство је чиста вода, нетакнути екосистеми и сигурна обала на којој живимо. Уништавање тог богатства никад не може да буде добро за економију.

Економисти коруммпиране власти тврде да здрава средина нема економску вриједност. Али упитајте насумице изабраног професора економије. Извијестиће вас да економска професија заступа чврст став да власт мора “интернализовати екстерналије” да промовише национално богатство. Интернализовање екстерналија значи да корпорације или људи који униште средину (или уопште јавно добро) морају да сносе одговорност за ту штету. Ако не сносе, економија испашта. Зашто постоји толика разлика између владиних економиста и правих економиста?

Здрава средина је огроман извор богатства. Унапређење средине требало би да се мјери као економски аутпут у БДП (бруто домаћи производ). Уништавање животне средине би требало да се одузме од БДП-а, тако да се не заваравамо обмањујућим статистикама. Уништавање средине је убијање гуске која леже наша златна јаја. Ако желимо да будемо просперитетни морамо зауставити овај кратковиди “корпоративни” менталитет – тај менталитет који би пуцао себи у главу да генерише профит прије квартала. Очување наше земље, живота у дивљини, воде и ваздуха је веома корисно за економију.

Чак и са Порезом на милионерско насљеђе, неће ли се породице и даље јогунасто такмичити јер је међупородично такмичење природно понашање?

Породични сукоб је деструктивна спирала конфликта која елиминише сваку наду у здраву заједницу. Спирала конфликта почиње кад једна похлепна породица стекне екстра моћ или престиж, и пријети да ће то искористити за злостављање других. Друге породице су онда у потрази за дефанзивном снагом да би избјегле да буду злостављане. 90% тих нулта-сума играча не би тражили моћ да првенствено нису под пријетњом, демонстрирајући бесмисленост ове спирале конфликта. Меритократска власт која забрањује било коју акумулацију моћи династије прекинуће трку за наоружањем. Једино ће неколицина умри-мушки психопата још увијек да буде у конфликту, али ће да буду толико импотентни да нико неће осјећати пријетњу. Спирала конфликта ће се прекинути.

Када се дозволи спирали конфликта да се развије то убрзано води ка уништењу кооперативног духа. Рађа се безнадежна нулта сума игра. Породице које би под неким другим околностима биле дарежљиве и великодушне постају параноичне и непријатељске. Породични сукоб је деструктиван за сваку породицу – чак и побједнике – јер протраћена енергија у конфликту лишава цјелокупану врсту друштвеног и технолошког напретка. Умјесто да уживамо у будућности Звјезданих стаза, ми запнемо у безвезној побједник-узима-све трци пацова.

Зашто не изгадити заједницу у којој се свако осјећа довољно сигурним да би допринео општем добру? Меритократска власт ће спријечити спирале конфликта прије него се појаве. Да ли желите да живите у свијету вјечитог породичног сукоба, гдје свака породица константно забија другима нож у леђа? Или би више вољели свијет у коме можете подржати своју породицу али такође подржати своју заједницу? Свијет у коме не морате бринути о неколико психопата који би вас згазили да се они уздигну?

Да ли је Меритократији стало до једнаког заступања?

Питање је како ви дефинишете једнако заступање. Меритократија постиже једнака заступања тако гдје то демократија није успјела. Да ли ваша демократија једнако помаже свакој особи? Када се доноси одлука на демократски начин, девет од десет пута та одлука ће помоћи неколицини супер богатих породица док ће све остале ставити у незгодан положај. То није једнако заступање. У САД-у мултимилионери имају мање стопе пореза него њихове секретарице. За кога ради демократија? Историја демократије показује да посјећивање гласачких мјеста сваких пар година не води једнаком заступању. Политичари добију моћ и онда игноришу вољу народа. Кад политичари могу лагати да би побиједили на изборима, уопште немате заступање.

Меритократија постиже једнако заступање тако што у прави час испуњава друштвене циљеве. Сви желимо већи просперитет, боље здравство, образовне могућности и крај сиромаштва. Меритократија ставља квалификоване експерте на права мјеста тако да власт у прави час постиже те циљеве. Испуњавањем друштвених циљева Меритократија проводи општу вољу народа и демонстрира једнако заступање. Меритократија не само да каже да ће да побољша друштво, већ заиста има логичан план и кредибилан начин да га спроведе.

Меритократска власт је експлицитно овлаштена да унаприједи животе свих грађана. Лидерске позиције су јавно преиспитане и сви заинтересовани имају право гласа. Свако може бити лидер тако што докаже своју заслугу. Демонстрирајте своје знање, своје умијеће, своје доказано искуство, свој план за рјешавање друштвених питања. Увјерите остале у свом подручју стручности да можете помоћи. Меритократски систем бира лидере на основу њихових способности и воље да помогну свима, а кад свако истински има користи, свако је једнако заступан.

Зар неће стручњаци гласати само за свој властити интерес? Шта спречава све докторе да постану корумпирани и да себи изласају више новца?

Да ли заиста мислите да су сви доктори корумпирани? Или само пар елитних који су, због природе своје похлепе, нагомилали више моћи и богатства од других?

Шта би се догодило са великим послом ако би особа која га је остварила изненада умрла? Ко би постао власник ако та особа није имала супружника или дјецу? Да ли би држава била у стању да води тај посао?

Имајте на уму да су већина заиста великих бизниса корпорације чији су власници акционари. Смрт једног власника значила би веома мало, пошто би акције те особе једноставно могле да се продају по тренутној тржишној вриједности. Искључиво власништво (посао вођен од стране једне особе) у неку руку могло би да буде стављено у продају, затворено или ликвидирано. “Велики” бизнис је вјероватно профитабилан бизнис који би вјероватно био привлачан за купце. Међутим, ако нико не жели да преузме посао и настави са радом, врата би била затворена, роба и инфраструктура распродана и то би био крај крај.

Меритократија у себи садржи економску политику “социјалног капитализма”. Иако се залаже за строге прописе па чак и спонзорство тржишта, нема за циљ да посједује и управља свим пословима.

This FAQ was translated into Serbian by Break Rules. If you encounter any spelling mistakes, grammatical errors or improvements that can be made, please contact us through our Contact form, by clicking here. Thank you!
   THE MERITOCRACY PARTY is creating a world where every child is guaranteed an equal opportunity to thrive. If you share this ideal, consider making a small donation to fund our servers, or join the MERITOCRACY INTERNATIONAL as a volunteer.

   We are artists, activists, writers, and intellectuals who crave an authentic and fair world. We feel the anomie of this age but we have a plan to fix it. Join us and create a better future‒make your grandkids proud.

Volunteer for the MERITOCRACY INTERNATIONAL.
Meritocracy Party

No comments yet.

What do you think?

MORE ARTICLES

Why the Radical Left Needs Trump to Win—Part II

This article is the second part of a two-part article series. Read Part I of Why the Radical Left Needs Trump to Win by Phoenix Goodman. Some have argued that the leftist... more

Why the Radical Left Needs Trump to Win—Part I

Make America Groped Again"Only a crisis - actual or perceived - produces real change. When that crisis occurs, the actions that are taken depend on the ideas that are lying around.... more
close
Visit Our Facebook PageVisit Our Facebook Page